HEMIJSKE REAKCIJE GLJIVA dodao Dejan Stojanovič


Pod delovanjem razlicitih hemikalija neki delovi gljive - kozica sesira, meso u sesiru ili u drsci, donji ili gornji deo drske, lamele, cevcice, spore, bazidije, ascusi, prema slucaju - reaguju tako da promene boju, a ako reakcija u tom smislu izostane, i to moze za pojedinu vrstu biti karakteristicno.

Sve hemikalije nisu jos isprobane na velikom broju vrsta, a postoji i pretpostavka da se za svaku vrstu može naci specifican reagens, samo ga treba otkriti. Prema tome, tu zaticemo siroko neobradjeno podrucje, veoma lepo zanimanje za strpljivog istrazivaca, koji ce isprobavati i izanalizirati nove reagense, te ih primenjivati  na onim vrstama za koje karakteristicna reakcija jos nije nadjena. Ovde smo se ograničili na one koji su najvise u upotrebi i koje citira vecina autora. Najneophodniji i najznacajniji reagensi su nesumnjivo Melzerov reagens i kalijumova baza, KOH.


Melzerov reagens dobije se tako da se izmesa: 0,5g joda, 1,5g kalijumov jodid i 20 ml destilovane vode, kojima ce se tek pred samo upotrebu dodati  20ml hlorhidrata. Ovaj reagens ima nezamenljivu  primenu kako u mikro - tako i u makroreakcijama. Na osnovi tih reakcija, pre svega, sve se gljive i rodovi dele na dve velike grupe:

> amiloidne i

>neamiloidne.

Amiloidne su one koje na Melzerov reagens poprime plavu, ljubicastu ili sivolila boju u membranama (opnama spora, bazidija, aseusa ili hifa). Da li su spore amiloidne, moze se ponekad videti i na himenijumu. Ako se na deblji sloj spora kapne nekoliko kapi reagensa, pozitivna reakcija govori o amiloidnosti, negativna o neamoloidnosti. Ako se  pod delovanjem Melzerovog reagensa spore oboje u zuto, zutosmedje, smedje, vinskicrveno ili crvenosmedje, tad za njih kazemo da su dekstrinoidne.Tako se pomoću Melzerovog reagensa u mnogim slucajevima mozemo razlikovati i cele rodove - recimo veoma srodni Leucopaxillus  i Clitocybe razlikuju se lako po tome sto prvi manifestuju snaznu amiloidnu reakciju, a drugi rod nikakvu, - pa i sekcije unutar nekih rodova - npr. kod  Amanita. S Melzerovim reagensom i ornamentacije spora postaju vidljive.

Kalijumova  baza, KOH, se mozda najvise koriste kod vecine rodova i vrsta: za makroreakcije  u 20%-tnom  ili 40%-tnom rastvoru, za mikroreakcije u 2%, 3% ili 5%-tnom. Osim za promenu boje, KOH  sluzi i za omeksavanje i bubrenje eksikata, kao i za posvetljivanje tamnijih elemenata ( 5%-tna otopina).

Amonijak, NH3 - i kao para i kao tecnost ( NH4OH ) - daje karakteristicne raeakcije kod mnogih vrsta; koristi se vise kod Ascomyceta nego kod Basidiomyceta.

Metalni sulfat, FeS04 - 1g kristala otopi se u 10ml H20; u upotrebi posebno  kod Russula i veceg broja Cortinariusa.

Sulfanilin - 3g vanilina + 8ml sumporne kiseline uliti u 3ml vode ( nikako obrnuto, zbog mogucnosti prskanja). Sluzi prvenstveno za bojenje sadrzaja cistida ( u zeleno do crnoplavo ), pa i mlecnih sudova  kod Lactariusa i Russula.

Fenolalinilin ( formula po Henryju ): jednu kapljicu anilinskog ulja, jednu kapljicu ciste koncentrovane sumporne kiseline razmutiti sa 10g  2%-tnog fenola. U upotrebi najvise kod koprenki: kad je reakcija pozitivna, na kraju se meso, odnosno kozica oboji u purpurnocrveno, da bi posle izbledelo do efekta sepije.

TI-4 ( po Henryju ) 2 grama talijevog oksida + 80 kapljica koncetrovane  hlorovodonicne kiselene + 80 kapljica nitratne kiseline. Razne vrste oboji razlicito (u zuto, crveno, zeleno).

Karminoctena kiselina, KES – zasiceni rastvor  karmina s 50%-tnom sircetnom kiselinom. Lamele umocene u nju pokazuju eventualnu karminofilnu (siderofilnu) reakciju u bazidijama, tj. belancevinaste granule bazidije oboje se u dodiru sa metalima tamnije.

Briljantkrezilovo plavetnilo: 0.2-0.5g krezol plavetnila Ciba, 0.5ml invadina IFC, 17ml najcistijeg glicerina, 27 ml 96%-tnog etilalkohola, 55,5ml destilovane vode. Filitrira se nakon  24  sata. Sluzi za proveru da li su zidovi spora metakromaticni, tj. sa dve uporedne raznobojne pruge.

Kongocrvenilo otopljeno u vodi i/ili amonijkau, sluzi za bojenje stanicnih zidova.

Pamucno plavilo (30g) plus mlecna kiselina (30g, filtrirati nakon 24 sata; sluzi prvenstveno za bojenje sadrzaja i ornamenta spora.

Schaefferov reagens; anilin cist ili sa vodom razredjen, u spoju sa salitrenom kiselinom daje vatrenonarandzastu reakciju. Prvenstveno za Agarcius: po kozici se povuce jedna crta anilinom i druga, pod uglom,  salitrenom kiselinom;  ako je reakcija pozitivna, pokazace  se na mestu gde se te dve crte ukrstaju.

Giemesa: fragment  tkiva, fiksiran u alkoholu, ili nefiksiran staviti u 8%-tnu sonu kiselinu pri temperaturi od od 55-60ºC i drzati ga 5-15 minuta. Zatim preneti u hladnu vodu i menjati je visekratno nakon 15 minuta. Zatim preneti u čist alkohol i menjati 1-2 puta. Potom staviti u epruvetu sa 3-4 kapi Gimzijevog rastvora i ostaviti najmanje jedan sat. Potom  dodati 4-5ml vode i pazljivo mesati. Potom opet ostaviti jedan sat na miru. Od tog napraviti isecke i posmatrati u vodi ili u 2%-tnom alkoholu. Taj postupak sluzi za bojenje i uocavanje stanicnih jezgra.

Gvajak timktura: Jedan deo gvajak smole otopiti u 5 delova 60-70%-tnog alkohola. Kod mnogih vrsta izaziva plavu reakciju oksidacije. Izostanak reakcije je karakterističan.

Formol-zamakroreakcije, narocito kod  Russula, Cortinariusa, Amanita.

Fenol (2-3%)-za makroreakcije.

Alfa-naphtol: 0,1g 2ml alkohola izaziva ili neizaiva oksidacijsku reakciju. Za  ovaj reagens neophodno je i imerziono ulje za mikroskopiranje pri vecim uvecanjima. Dodavanjem jedne kapi izmedju  imerzionog objektiva i pokrovnog stakla vide se najfiniji i najsitniji detalji.